Десет ствари које нисте знали о Мому Капору
Један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар – Момчило Момо Капор. У његову вечну славу подсећамо вас на занимљиве епизоде из његовог динамичног живота.
- СА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ МАЈКА МУ ЈЕ СВОЈИМ ТЕЛОМ СПАСИЛА ЖИВОТ
Током бомбардовања Сарајева, априла 1941. године, Момова мајка, Бојана је погинула, заштитивши телом четворогодишњег Мому и тако га спасила сигурне смрти. Тада је погинуло 40 људи, који су боравили у тој кући, чак и мало маче које је мали Момо држао у рукама.
- ТВ ЈЕ ГЛЕДАО САМО У ХОТЕЛУ
Први књижевни радови младог Капора су телевизијске критике, које су објављиване двапут месечно у „Књижевним новинама“ од 1964-1969. године. Међутим, Капор није имао телевизор, јер је тих година ТВ био луксуз у многим кућама. Одлазио би у „Плави салон“ тадашњег хотела Метропол, где је био један телевизор и где је могло да се седи уз чај.
- ИЗБАЧЕН ЈЕ ИЗ ДВЕ ШКОЛЕ
Када су га избацили из Треће мушке гимазије у Београду, његов отац Гојко га је пребацио у Сарајево, у Прву мушку гимназију – где је седео у истој клупи као и Иво Андрић. Како Момо пише у свом аутобиографском делу „Исповести“ – био је најгори ђак у читавој гимназији, толико лош да су га избацили у седмом разреду на годину дана из свих школа у Југославији.
- КАО ГИМНАЗИЈАЛАЦ ЈЕ ПОЧЕО ДА СЕ БАВИ НОВИНАРСТВОМ
Новинарством је почео да се бави као гимназијалац у Сарајеву, у листу „Наши дани“. Касније, крајем 60-тих почео је да пише за најзначајније београдске листове и магазине. Бити новинар у то време и наплаћивати свој ради, подразумевало је да пронаћи страницу на којој вам је био одштампан текст, сићи на благајну и примити новац на руке, пошто вас благајница с црвеним дугим лакираним ноктима пронађе на списку. То је било време пре него што су „пронађени“ банковни рачуни и порези на приходе.
- БИО ЈЕ МЕЂУ ПРВИМ ТВ ЗВЕЗДАМА
Момо је био водитељ на Другом програму Радио-телевизије Београд и једна од првих телевизијских звезда. Водио је емисије „Студио 3“ где је први пут уведена форма интервјуисања гостију уживо у студију. Такође, био је и радијски водитељ, један од уредника-водитеља чувене емисија „Круг двестадвојком“ радија Београд 202.
- ПРОПУСТИО ЈЕ ПРИЛИКУ ЖИВОТА У ЊУЈОРКУ
На Момовој изложби школица у Њујорку, почетком 80-тих, дошао је чувени њујоршки дилер слика, који је први купио Ворхолове „Цампбелл`с соупс“. Допале су му се Момове слике и хтео је да буде његов дилер и питао га да ли оста је у Њујорку. Када је Момо затражио 15 минута да размисли, он му је запањено одговорио: „Човече, имаш читав остатак живота да размишљаш!“. Тако је почела и завршила се Момова међународна сликарска каријера.
- ПРИНЦЕЗА ЈЕЛИСАВЕТА БИЛА МУ ЈЕ ИНСПИРАЦИЈА ЗА РОМАН
На партију код Нине Розенволд на Петој авенији, на коме се окупљао њујоршки џет сет, Мома је упознао принцезу Јелисавету, која му се представила као Елизабета Карађорђевић – југословенска принцеза, којој је било забрањено да се врати у своју домовину, као и свим њеним рођацима Карађорђевићима. Била је то 1976.година. После тог познанства написао је роман „Зое“.
- РАДИО ЈЕ ИНТЕРВЈУЕ СА СВЕТСКИМ ФАЦАМА
Док је боравио у Њујорку, направио је и велики интервју с Ериком Јонг, која је тих година написала и објавила планетарни књижевни бестселер „Страх од летења“. Такође, урадио је интервјуе с Пјером Карденом и великим америчким писцима Бернардом Маламудом, добитником Пулицерове награде и Сол Белоуом, добитником Нобелове награде за књижевност.
- БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД СЦЕНАРИСТА „ВАЛТЕРА“
Мало је познато да је Капор написао много сценарија за кратке игране филмове као И бројне синопсисе за документарне филмове. Један је од сценариста за филм „Валтер брани Сарајево“, који је био и остао најгледанији југословенски филм свих времена. „Зелена чоја Монтенегра”, један од најбољих српских романа друге половине 20. века, прво је настао као сценарио за филм који никада није реализован, а тек касније је објављен у форми романа.
- НАЈТИРАЖНИЈИ ПИСАЦ СТАРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Момо Капор је један од ретких и сликара и писаца у историји српске уметности. Поред њега, та два талента су неговали још Ђура Јакшића и Мића Поповић. Капор је био познатији као писац, и то као најтиражнији писац старе Југославије, чији су тиражи били више од 100.000 примерака. Као сликар је највише излагао по свету и свега неколико пута у домовини. Такође, Капорова књига „Ел Дорадо“ 2005. године је прва књига у Србији, која је штампана у тиражу од 30.000 примерака.