Карл Малден (Младен Секуловић)
Карл Малден – син рудара из Билеће
Карл Малден (Младен Секуловић) чувени амерички глумац српског је поријекла. Отац му је Србин а мајка Чехиња. Рођен је у Чикагу 22. марта 1912. Снимио је 65 филмова од којих су најпознатијиТрамвај звани жеља, На доковима Њујирка и Patton. У Београду је сними филм Сутон.
Младенов отац, Петар Секуловић напустио је родну Билећу и трбухом за крухом дошао у Чикаго, гдје је 1912. године Младен рођен.
Његова мајка је била Мини Секуловић, Чехиња, запослена у текстилној индустрији. Он потиче из скромне породице и отуда његова скромност коју је успио сачувати упркос слави коју му је Холивуд донио. У Холивуду га сви цијене и о њему позитивно причају. О глумцима се увијек пишу трач рубрике, али о Карл Малдену их је тешко или скоро немогуће пронаћи.
Младен радо прича о прошлости и своме поријеклу. Спомиње како му је отац радио тежак посао у руднику у Гари, Индиана, а исто тако и он. И поред тешког рада његов отац је основао најстарије пјевачко друштво у Америци, звано Сокол Група-Бранко Радичевић. Тако се и Младен још у породици упознао са србском културом и обичајима.
Његова прва глума је била на србском језику. Затим је почео да ради у позоришту. Провоео је три године у Гудмен театру у Чикагу, а затим је двадесет година Њујоршком театру.
1952. године, добио је Оскара за споредну мушку улогу, за улогу Мича, у филму Трамвај звани чежња (A Streetcar Named Desire ). Осим тога, номинован је за Оскара за улогу у филмовима На доковима Њујорка (On the Waterfront),1955. Омиљени глумци из прошлости су му Пол Муни и Едвард Г. Робинсон, а у шали каже да му је поред њих омиљен и Карл Малден.
Он је у Калифорнију стигао 1960. године. Живи у близини Санта Барбаре. Има двије кћерке, Карлу и Милу са супругом са којом живи преко 60 година. Кћери станују у близини Малдена, па често виђа њих и унуке. У глумачкој индустрији је био 61 годину, о од 1993. је у пензији. Пет година је био предсједник Филмске академије у Лос Анђелесу и основао је умјетничку библиотеку у Беверли Хилсу, која је највећа у америци.
Филографија
• They Knew What They Wanted (1940)
• Winged Victory (1944)
• 13 Rue Madeleine (1947)
• Boomerang! (1947)
• Kiss of Death (1947)
• The Gunfighter (1950)
• Where the Sidewalk Ends (1950)
• Halls of Montezuma (1951)
• A Streetcar Named Desire (1951)
• The Sellout (1952)
• Diplomatic Courier (1952)
• Operation Secret (1952)
• Ruby Gentry (1952)
• I Confess (1953)
• Take the High Ground! (1953)
• Phantom of the Rue Morgue (1954)
• On the Waterfront (1954)
• Baby Doll (1956)
• Fear Strikes Out (1957)
• Bombers B-52 (1957)
• Time Limit (1957) (режисер)
• The Hanging Tree (1959)
• Pollyanna (1960)
• The Great Impostor (1961)
• One-Eyed Jacks (1961)
• Parrish (1961)
• All Fall Down (1962)
• Birdman of Alcatraz (1962)
• How the West Was Won (1962)
• Gypsy (1962)
• Come Fly with Me (1963)
• Dead Ringer (1964)
• Cheyenne Autumn (1964)
• The Cincinnati Kid (1965)
• Nevada Smith (1966)
• Murderers’ Row (1966)
• Hotel (1967)
• The Adventures of Bullwhip Griffin (1967)
• Billion Dollar Brain (1967)
• Blue (1968)
• Hot Millions (1968)
• Patton (1970)
• The Cat o’ Nine Tails (1971)
• Wild Rovers (1971)
• Summertime Killer (1972)
• Beyond the Poseidon Adventure (1979)
• Meteor (film)|Meteor (1979)
• Miracle on Ice (1981)
• Twilight Time (1982)
• The Sting II (1983)
• Dario Argento’s World of Horror (1985) (документарац)
• Billy Galvin (1986)
• Nuts (1987)
Broadway: The Golden Age, by the Legends Who Were There (2003) (документарац)