Војвода Влатко Вуковић Косача (? – 1392), господар Хума, један од најбољих војсковођа краља Твртка Првог, један од родоначелника властелинске породице Косача који су издигли титулу херцега од Светог Саве и назвали своју област Херцеговина, највећу војну победу извојевао је код Билеће.
Влатко је до ногу потукао Турке у бици код Билеће 27. августа 1388. године .
Битка се одиграла на пољани у близини Билеће а османлијске пљачкашке одреде предводио је Лала Шахин (који је водио Османлије и у бици на Марици 1371. године). Командант српске војске био је војвода Влатко Вуковић.
Турски војсковођа Шахин напао је са 18 000 војника које су код Билеће дочекали Влатко Вуковић и Радич Санковић са 7 000 бораца спремних да крвљу бране своју земљу и веру. Битка се окончала потпуним поразом Османлија у коме се и сам Лала Шахин једва спасао бекством, док су губици у победничким редовима били незнатни.
Након Билећке битке отомански упади у Босну су престали на неко време, а о утиску који је она оставила на ондашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:
„Асе лежи добри чоек Влатко Вуковић. Војвода Влатко је први побиједио Турке код Билеће 27. августа 1388.“
Послије битке код Билеће у којој су турски одреди силовито побјеђени и протјерани, војвода Влатко добио је задатак да предводи одреде које је краљ Твртко послао свом савезнику кнезу Лазару Хребељановићу у Косовској бици.
Влатко је са собом понео и један топ који је добио од свог суседа Дубровачког кнеза, пошто се налазио у добрим односима са Дубровачком Републиком.
Кнез Лазар му је препустио команду над лијевим крилом које су чиниле трупе краља Твртка. Послије окончања битке, вратио се у Босну и Хум донијевши вијест о побједи, на основу чега је краљ Твртко слао извјештаје по Европи о хришћанској побједи у боју на Косову.
Умро је 1392. године, а наслиједио га је братанац Сандаљ Хранић Косача.
Унука Влатка Вуковића, била је краљица Босне, Катарина Косача Котроманић.
У част војводе Влатка Вуковића једна улица у Београду носи име Владетина – тако је српска епска поезија запамтила војводу Влатка, као војводу Владету.
