Београд украштају улице чије имена одају почаст Херецеговини и њеним градовима, њеним пјесницима, сликарима, научницима, добротворима и славе свевремену оданост њеног народа српској отаџбини и нашим идеалима.
Требињска, Билећка, Невесињска, Фочанска, Столачка, Мостарска, Захумска, Херцеговачка, Шантићева, Дучићева, Војводе Влатка Вуковића, Луке Ћеловића, Риста Вукановића, Пера Слијепчевића, од скора и Мома Капора…
Нескромно сматрам да би се можда и један трг у Београду могао назвати Херцеговина, да га украси бар десет попрсја херцеговачких пјесника, војвода и добротвора… бар десет.
Усред трга скулптура виле Равијојле, одане Херцеговке, да их све зове у славу за Српство. Знам да је нескромно. Али ни Херцеговина није била скромна у својој жртви.
Но има једна скромна улица на горњем Дорћолу, у најужем језгру историјског Београда, чије велико име Херцеговину памти раскошно као читав онај замишљени трг. Улаз јој је преко пута Калемегдана, а излаз јој увире у улицу Цара Уроша, паралелну са улицом Краља Петра. Као што и право родољубље увије увире у старе токове предака и има осу паралелну њиховој.
У том строгом средишту Београда, гдје се град почео и набирати и развијати, улице носе имена војвода из Првог и Другог српског устанка и оних Срба који ојачаше старе и подигоше нове темеље српској државности.
Али мени је битна ова једна. Сјеновита, завучена и без неке значајне установе. Али њено име је велико на сам изговор, а тек када се зарони у далеку историју знаменитог лика. Змаја од Ноћаја.
Наравно да је Змај од Ноћаја био Херцеговац. Војвода Стојан Чупић (Добриловић), био је истакнути устаник и уз Хајдук Вељка Петровића најхрабрији војвода устаничке Србије.
Стојан Добриловић, како су записали његови биографи, а и гуслари опјевали, родио се око 1765, године у Пиви у Херцеговини. Пошто су му родитељеи млади умрли, његове три сестре Ђурђија, Ката и Стана одвеле су дјечака дједу по оцу. Тоду, који је већ био пребјегао у Мачву.
Дјечак је био здрав, изразито бистар и мушки лијеп. Као младића способног и примјетног запазио га је богати трговац Страхиња Чупић из Салаша Ноћајског. Страхиња је остао без порода и желео је да некоме остави имање. По сагласности дједа посинио је младог Стојана, који од тада носи и поочимово презиме.
Марљив, поштен и одан задобио је љубав и подршку. Бавио се трговином и као млад постао један од имућнијих трговаца у Мачви. Једном приликом док је трговао у ваљевској нахији срео се са Карађорђем и одмах пристао да учествује у устанку и борби за слободу.
Забиљежено је да је носио ватрени дух родољубља и нескривено жудео за слободом српског робља. Зауставио је свој трговачки посао и сав се предао васкрсу Србије. Брзо се истицао и Карађорђе га је овластио за војводу. Био је дарован умјећем говорништва тако да је на сједницама старјешинства водио главно слово а Вожд га са уживањем слушао.
Због јунаштва, окретности и брзине одлучивања назвали су га Змај од Ноћаја, по мјесту одакле је долазио.
Његово јунаштво и пожртвовање упамћено је у бици на Мишару 1806. године а немиран дух водио га је у нове сукове са Турцима.
Пресјецао је турске караване, прогонио Турке преко Дрине у Босну, дизао народ у непокор. Скривајући се по шумама тако је дочекао и Други српски устанак 1815. године, када је од Милоша Обреновића добио заповјест да буни народ у Мачви.
Неколико српских кметова којима није било до рата и крвопролића потказали су га Турцима и намамили у клопку. Турци су га оковали у ланце и одвели у Зворник где је мучен и задављен. Тијело је бачено на сметљиште. Неки Србин га је тајно сахранио код цркве у Зворнику.
Тако је Стојан од Херцеговине пострадао издајом од Срба. Његове издајнике устаници су посјекли и осветили војводу. Земни остаци Змаја од Ноћаја пренесени су из Зворника у Салаш Ноћајски и сахрањени код мјесне цркве, а ту је подигнут и лијеп споменик и запис памћења за вријеме Краљевине Југославије.
Сва физичка и духовна љепота и снага, жар родољубља и државотворности српског народа стекли су се у овом узвишеном Херцеговцу, а у издаји њега и његове борбе од својих, сва коб и несрећа која нас прати и данас.
Нека овај мали помен великом војводи Стојану Чупићу – Добриловићу буде свијећа у времену, а у Херцеговини подсјетник на њеног племенитог сина са срцем од змаја.
Извор: Горан Лучић (Слободна Херцеговина)
