О човеку кроз чије су прсте прошли сви видовдански атентатори, који је дао смисао и име Младој Босни и мистериозно умро пре тачно сто година у Швајцарској.
„Српски револуционар, ако хоће да победи, мора бити и уметник и конспиратор, имати талента за борбу и страдања, бити мученик и завереник, човек западних манира и хајдук, који ће заурлати и повести бој за несрећне и погажене“, писао је Владимир Гаћиновић. Дечко који је повео бој за несрећне и погажене, бој против колонијализма који ће барем трајати наредних 60 година, рођен је 1890. у Херцеговини, а умро 1917. у Швајцарској.
Живео је само 27 година, а живот је посветио борби за слободу. Зато је у Мостару говорио о Кочићу, зато је у Сарајеву опчинио Принципа, зато је у Београду слушао Скерлића. Зато га је у Америци слушао Пупин и зато су руски револуционари хтели да га са Лењином пребаце у Русију у чувеном оклопном возу. Напослетку, зато је могао да у париској „Ротонди“, кафани у којој су седели и Пикасо и Модиљани, поносно стреља погледом, иза којег се, како је писао Тин Ујевић, крила права словенска душа.
У специјалној емисији Око магазина посвећеној Владимиру Гаћиновићу говоре: Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, историчари Милош Ковић и Вељко Станић, Радослав Гаћиновић са Института за политичке студије и потомак Владимира Гаћиновића, као и писац Мухарем Баздуљ.
Извор: РТС
