Ако наша омладина у Немачкој или било где друго буде гледала Пинк, нема нам спаса. То је оно што долази из матице, и то је нешто што загађује све. Наравно да је велика храброст рећи нешто против Пинка, а мала је храброст рећи нешто против владике и цркве. Пола срца ми је остало у Херцеговини
Владика Григорије упозорио је да дијаспора не може да ослободи свој пуни потенцијал без помоћи матице и онога што долази из ње. Епископ диселдорфски и целе Немачке на Другом форуму дијаспоре у Бањалуци истакао је да ни дијаспора, као ни матица, не може да направи ништа добро све док се већина народа, а посебно омладина, излаже погубном утицају кича који емитују телевизије и портали из матице.
Рампа за кич
Његово упозорење о стању духа нације и у матици и у дијаспори, изречено на форуму у главном граду Српске, преносимо у целини:
„ На овом форуму отворило се много питања. Допало ми се питање шта би значило бити Србин. У једном сукобу између Немаца и Француза, кад су Французи били на врхунцу моћи, ругали су се Немцима, који су на њих гледали као на некога ко има нацију, па и ту чувену револуцију.
Умни Гете је рекао да ако Немци хоће да буду нешто, онда сваки појединац мора да буде човек. Морамо да обратимо пажњу на појединце. Пођимо од Тесле и Пупина или наших спортиста који су остварили невероватне резултате. Важно је шта долази из матице.
Мој брат је свештеник у Финксу, у Аризони. Његов син је свештеник у Игалу. Мој брат ми је говорио да му је врло лако да нађе српске куће у Аризони. Каже: то су оне куће у којима црево за воду није савијено и куће у којима се гледа БН.
Дакле, ако наша омладина у Немачкој или било где друго буде гледала Пинк, нема нам спаса. То је оно што долази из матице. И то је нешто што загађује све. А онда та наша деца из осећаја припадности кажу: “Па то је нешто српско.”
И онда иду у те клубове где слушају такву музику. Све то утиче на њих. Да би то избегли, предлажем нешто што је врло важно, а што могу да ураде црква, министарства и сви добри људи заједно. Треба да направимо неки портал који би помогао да се нашим људима пружи најбоље образовање.
Наши људи у другој генерацији исељеника немају шансе да се образују на прави начин. Они губе језик. Осим тога, морају да имају неко основно и средње образовање из географије, историје и наше књижевности. Ако крену да листају наше портале, онда ће гледати неке квазионационалистичке, удбашке портале, који ће да им подмећу разне лажи.
Они неће моћи да дођу до правог образовања, па ћемо имати ситуацију да се стално свађамо, надгорњавамо и подмећемо једни другима. И то ће веома лоше утицати на те младе људе.
Ми свакако ових дана слушамо веома занимљиве ствари. Неко из свег срца, а неко подругљиво говори да је Косово срце Србије. Али, неки академик је рекао да је срце Србије у Торонту зато што тамо живи највише паметних, младих и образованиух људи.
Мислим да је добро да схватимо да је срце Србије и у Бањалуци, и у Диселдорфу, и у Подгорици, и у Београду и у Зајечару и, наравно, у Призрену и Грачаници. Међутим, срце мора да буде повезано с разумом и ми морамо да постанемо разумни људи. Само онај који има разума и слуша своје срце може да буде храбар човек. То је човек који хоће нешто да направи.
Зато је важно да смо се ми овде скупили не да се ја свађам са неким људима него да пробамо да нађемо пут. То, међутим, подразумева разговор и изношење аргумената. То не подразумева клеветање и лажи. Удба је то радила и Удба то и данас ради. У мрачним одајама смишља како је овај ово, а онај оно. Али, прави човек износи све на светло дана и излази са аргументима. Можда ја нисам негде у праву, можда сам у криву, али је битно да разговарамо и не плашимо се разговора. Битно је да будемо људи, што би рекао Гете, а то је и те како понављао патријарх Павле. Ако будемо људи, онда ћемо моћи да будемо заједница.
Шта је храброст?
Али, Срби нису способни за асоцијације. Зашто? Зато што неће да користе и разум и срце. Мора обоје. Црква је ту да човек може да превазиђе себе и буде изнад себе. А сва наша удружења до дана данашњег су посвађана. Наше странке су посвађане између себе и са другима. Све је посвађано. Зашто? Зато што нећемо да има неко изнад нас и да је изнад нас Бог. Врло често и нацију поставимо за Бога. Међутим, тек када будемо веровали у Бога, моћи ћемо да верујемо једни другима. И када год то говорим Србима видим да им је тешко.
Ипак, Срби су тежак, али моћан народ. У том смислу је тешко изаћи на крај, али се морамо борити и рвати. И у том смислу је платформа цркве да буде црква, државе да буде државе, просвете да буде просвета, а не да буде Пинк ни црква, ни држава, ни просвета. Наравно да је велика храброст рећи нешто против Пинка, а мала је храброст рећи нешто против владике и цркве.
Однео пола срца
Говорећи о потреби да спојимо разум и срце, владика је открио шта му се десило када се спремао се да преузме епархију у Немачкој.
„ Кад сам пошао из Херецеговине, десило ми се нешто јако чудно – и пријатно и непријатно у истом тренутку и нешто дубоко људско и човечанско. Рекао сам онако случајно да одлазим, али да пола мог срца остаје ту. А неки Лазар који хода улицама као да се отприлике мало разболе, али је врло интелигентан, срео ме је и рекао ми: „Ти рече да оде и однесе пола срца, а да пола остављаш овде. Али, то није фер јер ти односиш и пола мог срца – испричао је Григорије.
Црква није кафана
Владика сматра да погубан утицај медија из матице и у дијаспори може да произведе ситуације да млади и образовани Срби почну да беже из средина које се духовно хране Пинком и сличним садржајима.
„Они паметни људи којима је стало да нешто раде и стварају бежаће из таквог окружења. Они неће хтети да буду ту. Кад у неким црквама имате стање да је важно само да се пеку ћевапи, да се пева, свира, весели удара ногама у зид, паметни људи кажу: “Ми нећемо тамо да идемо.” И онда ја дођем тамо и избацим те што лупају и кажем да од сада то више неће бити тако. И зато сам ја за неке избацивач.
Али, с друге стране, суштина је да ми који смо вође сопственим примером и храброшћу покажемо да ми водимо народ, а не да нас и цео народ воде неки који мисле да могу да раде шта хоће. Јер, у Немачкој људи живе и воле тамо да живе зато што у њој влада ред.
Али, наши људи који су неуспешни успели су да заузму наше клубове, наше цркве и покушавали ту да остваре себе зато што се нису остварили на оном пољу на коме је требало то да ураде. Зато ми треба да створимо могућности да успешни људи имају простор у коме могу да се остварују. У том смислу је овај форум веома битан и велика је прилика да то почне да се спроводи.
Извор: Вести-онлине
