БИЛЕЋА – Најдужа пећина у Републици Српској налази се у Билећи. Смештена у југозападном дијелу Фатничког поља, у селу Кукричју, Велика пећина са дужином од 2.800 метара уписна је у регистар Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа. Ова билећка пећина има статус природног добра Републике Српске.
Пећина у Фатничком пољу има више дворана, међу којима се издваја тзв. Е дворана, са мрежом међусобно повезаних канала, са богатим пећинским накитом, а посебно се истичу бигрене каде интересантних облика.
У истом спелеолошком систему налази се и јама Звонуша која је дубока 112 метара, а у тим дубинама откривена је и ретка ендемска врста рибе гаовице чије је јединствено природно станиште управо област Фатничког поља.
Велика пећина је делимично истражена и премерена педесетих година прошлог вијка али како тврде људи из Спелеолошког друшта „Зелена брда“ из Требиња, та мерења нису у потпуности поузадана.
„Велика пећина у Фатничком пољу је истраживана први пут педесетих година, а други пут прије ратних дешавања и тада су урађена премјеравања пећине. Послије тога није било неких већих истраживања. Прије двије године смо ишли опет у пећину, али нисмо радили нека обимнија истраживања јер је присутна велика количина блата која ту остаје понирањем воденог тока, а која нам отежава истраживање. Требало нам је више и времена и финансијских средстава него што смо имали да бисмо се упустили у такав пројекат, рекао је раније члан спелеолошког друштва „Зелена брда“ Дејан Јанковић.
„Оно што је најзанимљивије је да је пећина некада била станиште пећинског медвједа, јер смо у њој прије више од десет година пронашли једну лобању овог великог сисара, која је још тамо“, каже Дубравко Куртовић, вођа спелеолога „Зелених брда“.
Спелеолози су неколико пута покушавали да истраже Звонушу али су одустајали због опасности од заразе јер је јама затрпана смећем.
Општина Билећа је још пре три године донела одлуку о заштити споменика природе Велика пећина по којој је забрањено одлагање комуналног, индустријског и другог отпада и вишкова земље са откопа на заштићеном подручју.
Изгледа да то није довољно јер је потребно обезбедити заштиту пећине и пронаћи средства како би херцеговачки и други спелеолози могли да је у потпуности истраже.
Извор: Билећа.рс
