Ова година била је њена. Као и прошла. Као и она пре ње. Тијана Бошковић још једном је доказала да може и оно што је за многе немогуће, још једном је померила границе.
Србија је шампион Европе. Други пут заредом. Изабранице Зорана Терзића одбраниле су звање најбољих на Старом континенту. Била је ово трећа година у низу у којој су одбојкашице освојиле златну медаљу, четврта како су играле финале највећег такмичења у сезони.
После сребра на Олимпијским играма, злата на континенталном и светском шампионату, српске одбојкашице још једном су оправдале очекивања нације. Са најсјајнијим одличјем вратиле су се из Турске. Пре тога, обезбедиле су и место на олимпијском турниру у Токију, из прве.
„Сваки пут пред крај године сабирам утиске и могу да кажем да сам задовољна како је она протекла. Остварени су нови и веома значајни успеси, на које сам јако поносна. Лето са репрезентацијом је било изузетно напорно, иако смо имали и времена да одморимо. Остварили смо наше главне циљеве, а то су били пласман на Олимпијске игре и нова европска титула. На свему томе смо вредно радили.
Први део клупске сезоне је завршен, оно што ме радује јесте да имамо добре резултате у турској лиги и Лиги шампиона и надам се да ћемо у наставку бити још бољи“, почела је Бошковићева причу за Спорт Клуб.
Србија је у Турску отпутовала као актуелни светски и европски првак. Очекивања су била велика пред почетак турнира, али су их ‘плаве даме’ још једном испуниле, ако не и надмашиле.
„Европско првенство је било велики изазов за нас, али наравно да смо веровали у квалитет нашег рада и екипе пред одлазак на такмичење. Притисак и одговорност су били исти као и претходних година, свесни смо били да носимо улогу фаворита, коју смо и заслужили. Драго ми је што смо то на крају оправдали“, рекла је Тијана и додала:
„Из године у годину се трудимо да имамо исти приступ такмичењима која играмо. Свако од њих је велики изазов за нас и шанса да растемо и показемо се у још бољем светлу, освојимо ново одличје“.
И Тијана зна тачно колико медаља има у богатој колекцији. Ипак, није сасвим сигурна колико се на трофејним полицама налази индивидуалних признања. Не само зато што их је примила толико, већ зато што, скромна каква јесте, више вреднује тимске успехе.
А само ове године 22-годишња Билећанка проглашена је најкориснијом играчицом Европског првенства, а нашла се и у идеалном тиму као најбољи коректор турнира. Уследило је признање Европске одбојкашке конфердерације, Тијана је трећу годину заредом изабрана за најбољу одбојкашицу Старог континента. Награде нису изостале ни у домовини, па је други пут у низу и званично најбоља спортисткиња Србије у избору Олимпијског комитета, а награду јој је доделио и матични Одбојкашки савез.
„Искрено, не размишљам о томе. Свакако да на крају такмичења сва та признања јако пријају и представљају још већу мотивацију, али оно што је најважније за мене је тимски резултат“.
Током Лиге нација минулог лета Бошковићева је дочекала јубилеј – одиграла је и 100. меч за репрезентацију.
„Сећам се када сам почела и кад сам летос чула за податак да сам одиграла већ 100. утакмицу за репрезентацију била сам позитивно изненађена. Већ шесто лето сам провела са репрезентацијом. Светско првенство на ком сам дебитовала за сениорску репрезентацију 2014. године у Италији је такмичење које памтим као да је јуче било“, присећа се вижљаста коректорка и додаје:
„Стекла сам огромно искуство за ових шест година колико играм у сениорској репрезентацији. Постала сам зрелија, сигурнија у себе и своју игру и научила како да се носим са притиском, посебно на важнијим утакмицама“.
А на поменутом Светском првенству 2014. године селектор Зоран Терзић јој је одмах указао поверење и осигурао место у стартној постави.
„Мислим да нема потребе да говорим о његовим тренерским квалитетима јер резултати говоре довољно. Задовољство је радити са њим, из године у годину учим нове ствари које значајно утичу на побољшање у мојој игри“.
Циљ за наредну репрезентативну сезону се већ зна – жеља свих је златни хет-трик, односно освајање титуле олимпијског шампиона.
„Приче о медаљи у Токију су почеле одмах након освајања злата у Анкари. Али у овом тренутку не размишљам пуно о томе. Свакако да ћемо кад дође време за то, дати све од себе да максимално озбиљно схватимо припремни период пред и да се на такмичењу покажемо у најбољем издању“.
Пре него што крену и припреме за олимпијски турнир, Бошковићеву очекује други део сезоне са турским Езачибашијем, чији дрес носи још од 2015. године.
„Већ пету годину заредом наступам за Езачибаши, клуб који ми је пружио најбоље услове у којима могу нормално да се развијам. Претходних година нисмо успели да освојимо титулу првака Турске и Европе, али се искрено надам да ће ова сезона бити најуспешнија до сада и да ћемо бити задовољни крајњим резултатом. Не размишљам о промени средине, са Езачибашијем имам важећи уговор и следеће сезоне и даћу све од себе да наставим узлазном путањом“.
Од прошле сезоне уз српску хероину је у Турској и њена сестра Дајана, због које је Тијана и почела да се бави одбојком.
„Прошле године је и она играла за клуб из Истанбула и била сам срећна што је ту и што можемо често заједно да проводимо време и да будемо подршка једна другој на утакмицама. Ове године ситуација је мало другачија, она наступа за клуб који је у другом турском граду, тако да ретко кад имамо прилику да проводимо време заједно, али без обзира на то, пратимо једна другу и подржавамо се међусобно“.
На питање како родитељи успевају да испрате све њене и сестрине успехе, те резултате брата Вука који је у млађим кошаркашким селекцијама Србије, 22-годишњакиња одговара:
„Родитељи не пропуштају ниједну утакмицу уколико су у могућности да гледају или бар да прате резултат преко интернета. Са великим узбуђењем прате наше каријере. Посебно тата, који је велики љубитељ, не само одбојке и кошарке, већ и других спортова“.
Признала је на крају Бошковићева и да је имала среће да ове године део празника проведе баш са породицом.
„У овом периоду године обично имамо пар слободних дана. Ја их користим да одморим и да се припремим за нове изазове. Прија ми да сваки слободан тренутак проведен са драгим људима“
