Оно што вијековима није могло да збрише са лица ове херцеговачке земље урадила је то зачас вода Билећког језера која је прије 50 година као вјештачка акумулација тадашње електопривреде,загосподарила овим простором.
Требишњица! Са радошћу ме испуњава ово име. Име наше највеће понорнице ријека љепотице са свјетло зеленим лицем што се од Билеће до Требиња хитро пробијала, кроз опјевани херцеговачки крш да би се даље разлијевајући се у Поповом пољу исто онако чудесно нестала као што се на извору Билеће појавила.
Тако је било. А данас ? У ово наше можда мање романтично доба, то је име једног великог пројекта једног од најзанчајних енргетских извора.
Оно што вијековима није могло да збрише са лица ове херцеговачке земље урадила је то зачас вода Билећког језера која је прије 50 година као вјештачка акумулација тадање електопривреде, загосподарила овим простором.
Иако је својој мирноћом лаганим током од Билеће до Требиња кривудала кроз луке и пашњаке , вјековима је Попово поље плавила и носила кроз поноре и морске дубине његову драгоцјену земљу.
За људе тога краја била је увјек страх и трепет.Борити се с њом било је узалудно.Она бијаше јача и рушила је све пред собом,Али све се промјенило од ријеке до енергетског, драгуља.
Вода је прогутала куће, цркве , гробља многе археолошке споменике и стари римски пут који је водио до Цавтата.
Брана од 123 метра у Грнчареву затворила је природни проток ријеке и поплавила насељаПаник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше са засеоцима.
На дну овог језера крије се заправо читаво једно насеље које у себи чува остатке прошлости о којима би се могло да исприча безброј прича.
U географској литератури, Билећко језеро може се још наћи и под појмом Мирушко језеро по називу села и котлине који су добрим дијелом потпољени.
Језеро заузима простор од изворишта испод брда Кулетина подно Билеће и простиресе у дужини од скоро 20 километара са око 33 километра квадратна површине са дубином од преко стотину метара на појединим мјестима,
Билећко језеро је једно од највећих вјештачких акумулација на Балкану, а значајно је осим по својој величини и доприносу у производњи електричне енергије и по развоју риболова о чему свједоче бројни рибњаци, а уз то Билећани имају привилегију на купању у уређеној плажи у вријеме љетних врућина.
.У вријеме великих падавина ниво воде нарасте до ивице зеленог вегетацционог појаса, а љети доласком сушних дана водостај знатно опадне па се на приобалном дијелу појаве остатци некадашњих, кућа и дуварина.
Извор: Слободна Херцеговина
