Упокојио се велики син српске Херцеговине и српског народа, пуковник Новица Новичин Гушић, ратни командант Невесињске бригаде, човек ванредних људских врлина, официрске храбрости, неустрашив, честит и надасве пожртвован командант.
Отишао је још један частан човек. Отишла је личност која је у најтежим тренуцима уливала наду и поверење српском народу. На данашњи дан пре 22 године мучки је са леђа, у Билећи, убијен војвода Раде Радовић, неустрашиви командант непобедиве јединице “ Билећки добровољци”.
Новица Гушић је рођен 1941 године у селу БРАТАЧ код Невесиња, непуна три месеца након избијања рата и очеве погибије. По оцу Новици, првој жртви отпора у невесињском крају, добија име. Део детињства проводи у Дому за ратну сирочад, уписује најпре војну гимназију, завршава Војну академију, дипломира на Саобраћајном факултету, завршава високу Командно штабну школу.
Као официр службује у разним деловима ондашње Југославије.Рат га затиче у Марибору на месту помоћника команданта Мариборског корпуса. Након боравка на Славонском ратишту и избијања рата у Бих одлази у родно Невесиње где од расутих остатака ЈНА у повлачењу средином јуна 1992. године, формира Невесињску бригаду, једну од најбољих јединица Војске Републике Српске, на чијем челу се налазио до пензионисања у јесен 1994.године.
Прослављени ратни командант Новица Гушић, ратничке гене наследио је од својих храбрих предака чије порекло сеже из племена Цуце у Црној Гори од братсва Томановића чији је гласовити изданак Никац од Ровина. Новица Гушић је унук старог ратника Мила Гушића, предратног председника Невесињске општине, носиоца Ордена Светог Саве првог степена.
“ Вечити бунтовник” како је гласио наслов мог текста о њему, није био склон компромису са чињеницама. Говорио је истину и претпостављенима и својим потчињенима.
Био је меканог срца за народну муку, знао да пригрли и
опрости али и да санкционише појаве које су угрожавале борбену готовост или
рушиле етички профил српског војника.
За испољену храброст и успешно командовање више наврата је награђиван.
