Прије него што је постао начелник Миодраг Мино Парежанин је руководио са обје основне школе у Билећи. Успјешно руковођење образовним инстутуцијама, које су заправо и основне ћелије сваког друштва, била су најбоља препорука да задобије повјерење грађана Билеће.Парежанин истиче да је дубоко свјестан да ће приоритет у његовом раду бити рјешавање нагомиланих финансијских проблема ове општине. Открива какве су визије за будућност ове херцеговачке општине. Разговарали смо о туризму, условима у којима функционишу спортски клубови, улози просвјете у друштву, сарадњи са Републиком Србијом и Завичајним клубом Билећана у Србији.
1.Шта Вас је уопште мотивисало да уђете у политику?
Када ваш дугогодишњи труд, рад и залагање препознају други, предложе и подрже вас за овако одговорну функцију каква је начелник општине, онда немате избора. Под ово други мислим на све органе моје политичке странке, односно СНСД-а, моју породицу, многе појединце, моје пријатељи и познанике, колеге, многе спортисте, културне раднике и многе друге особе битне у мом животу. Уз сву наведену подршку и вољу коју имам одлучио сам се да прихватим кандидатуру, а послије ево и да побиједим.
2.Билећа је годинама у незавидној ситуацији. Шта сте Ви за ово кратко вријеме уочили као најприоритетније задатке? Да ли су санирани дугови Водовода? Да ли ће и у којој мјери доћи до смањења општинске администрације?
Општина Билећа има велике финансијске проблеме, највише у смислу дуговања. Буџет општине Билећа не може да издржи нагомилане проблеме и измирује текуће обавезе. Најприје треба сагледати структуру дуга, а затим, на основу тога, правити стратегију санирања истог. Свакако треба укључити Владу Републике Српске и остале институције. Водовод и Комунално су стратешка предузећа, такође са великим финансијским проблемима (поготово Водовод) и као таква морају бити приоритет за изналажење адекватног рјешења. Са Комуналним предузећем је нешто боља ситуација и сигуран сам да се са одређеном прерасподјелом посла и обавеза унутар самог предузећа може доста тога поправити, како би наш град био љепши и уређенији.
3.Имали сте искуство на мјесту директора основне школе. Могу ли се направити одређене паралеле између руковођења образовном институцијом и локалном самоуправом?
Радио сам као директор у обје билећке основне школе гдје свака школа има од 55 до 65 запослених. Модел руковођења који сам примјењивао на оба радна мјеста је врло једноставан. Добри међуљудски односи, професионалан и људски однос према сваком запосленом, гдје нема фаворизованих и повлашћених, тимски рад и поштовање законских процедура. То ћу примјенити и у локалној самоуправи.
4.Често можемо чути флоскулу да „живимо у времену лоших ђака“. Како бисте Ви оцијенили положај просвјете у Републици Српској. Да ли имамо добре наставне кадрове и да ли је њихов положај у друштву адекватан?
Просвјетни радник је ,,под лупом“ од стране свакога, јавности, родитеља, ученика, директора, па и политике. На просвјетног радника се врше многи притисци од свих поменутих. Изгубило се повјерење у школу и просвјетног радника. По мени неоправдано. Да би наставник био квалитетан треба му обезбиједити адекватне услове и дати повјерење и слободу у раду. Свако изван система школства мисли да зна шта је најпаметније. Родитељ мисли да му је дијете најбоље, ученик мисли да је у праву, јавност мисли да би требало другачије итд. За једну слабију оцјену него што је ,,уобичајено“ пишу се тужбе, жалбе, воде процеси. Да има и ,,свакаквих“ наставника, има. Да има и неких лоших кадровских рјешења, има и тога. Али је то све у много мањој мјери него што је квалитетних просвјетних радника. Новом систему рада морају се сви прилагодити. И ученици и наставници и родитељи. У процесу прилагођавања можда се сви не сналазе на најбољи начин, али мислим да свима само треба дати мало времена.
5.Шта видите као највећу развојну шансу Билеће?
Туризам, као приврадна грана је свугдје у свијету у експанзији, а Богу хвала Билећа има много туристичких потенцијала који нису, скоро никако, искоришћени. Билећко језеро са свим својим могућностина, сеоски и вјерски туризам, стећци око билећког језера, град оскароваца и још много тога чиниће туристичку понуду.
Завршетком енергетског система Горњи хоризонти, поготово изградњом ХЕ Дабар, а касније и ХЕ Билећа отварају се могућности за отварање нових радних мјеста, затим прилив средстава у буџет општине Билећа итд. Борићемо се и инсистирати да сједиште ХЕ Дабар буде у Билећи, на чијој се територији и гради, а не у Требињу, гдје се тренутно налази.
6.Како бисте оцијенили привредну слику Ваше Општине? Колика је стопа незапослености? Колико је Билећана на раду у Дубровнику?
Мислим да стопа незапослености није велика. Ако се не варам она је нешто мање испод 9%. Велики број је запослен у јавном сектору (школство, здравство, електро сектор, локална самоуправа итд). Мљекара ,,Пађени“, Ник Пром, Монтинг, текстилна индустрија, угоститељство, такође запошљавају одређен број радника. Хрватска, највише Дубровник и Црна Гора поготово у љетној сезони запошљавају велики број радника, што је добро у ситуацији када се не може обезбиједити запослење у Билећи.
7.Тијана Бошковић је дала огроман допринос сјајним резултатима српске одбојке. Колико општина улаже у спорт и у каквим условима тренирају билећки спортисти?
У складу са својим могућностима општина улаже у спорт. Те могућности су недовољне и морају бити много веће. Да није помоћи Електро енергетског сектора, спортски клубови не би могли опстајати и пријетило би гашење истих, што би било погубно, поготово за дјецу и омладину.
У каквим условима обитава билећки спорт је равно феномену или рубрици ,,вјеровали или не“. Поменућу неколико примјера: Карате клуб ,,Херцеговац“ је најуспјешнији карате клуб у БиХ, поготово за млађе категорије, а немају своју салу, већ тренинге одрађују у фискултурној сали основне школе која у поподневним часовима нема гријања. Кошаркашки клуб ,,Хео“ се такмичи у првој лиги Републике Српске. Игра утакмице и тренира у Спортској дворани у којој нема никакво гријање. И остали спортски клубови тренирају у истој дворани (одбојкаши, рукометаши…). Куглашки клуб ,,Херцеговац“, у коме сам и ја активни играч, се такмичи у Првој лиги Републике Српске, гдје је не ријетко првак и као такав се пласира у Премијер лигу БиХ, а нема своју куглану. Наиме тренинге и ,,домаће“ утакмице игра у куглани у Мостару. Фудбалски клуб ,,Херцеговац“ игра Другу лигу Републике Српске и занимљиво је да утакмицама које се играју у Билећи присуствује од 300 до 500 људи, што је више него што буде посјетилаца на свим осталим утакмицама Друге лиге широм Републике Српске. И други непоменути спортски колективи имају исте проблеме.
Али, и Тијана и многи други успјешни спортисти су тренирали у истој леденој дворани, сусретали се са истим или сличним проблемима, па су опет успјели. На понос свих нас. Ваљда нас држи ентузијазам…али, бојим се да и ентузијазам има границу.
8.Да ли очекујете помоћ у реализацији неког пројекта од стране Републике Србије?
Република Србија је у пар наврата већ реализовала, или су у фази реализације, одређени пројекти на територији општине Билећа и сигуран сам да ће тако и наставити. Овим путем изражавам захвалност Републици Србији и предсједнику Вучићу на урађеним и започетим пројектима. Поред институција Републике Србије очекујем помоћ и заједничку сарадњу са појединцима, Билећанима и Херцеговцима из Србије који су спремни и вољни да помогну и дају допринос за нашу Билећу.
9.Присуствовали сте недавно одржаном Сијелу Билећана. Каква је Ваша сарадња са Завичајним клубом Билећана у Србији?
Био сам на првом Сијелу, 2013. године, тада као предсједник ГКУД-а ,,Владимир Гаћиновић“, прошле године као директор школе, а ове као начелник општине. Сваки пут се поново увјерим да је нашим људима из Србије много стало да се Билећа ријеши проблема и врати неком старом свјетлу, каквом је они памте. Можда ми се некад учини да би то више жељели они него ми који живимо ту.
И као директор школа сарађивао сам са Завичајним клубом. Одрадили смо неке заједничке ствари. На неколико састанака у данима прије Сијела смо договорили конкретне ствари везано за неке идеје, као што су легат Рајке Мерћеп, наше познате умјетнице и Активности око промоције билећких оскароваца Карла Малдена и Душана Вукотића.
И ако могу примјетити, мање је омладине било на Сијелу него неких пријашњих година. Морају се, на неки начин, пробудити интересовања омладине за овакве активности. Ово су врло битни догађаји.
Дајана Алексић
