Црква потиче из петог века, а осим темеља у центру богомоље откривена крстионица у облику крста исклесана у камену
У селу Милавићи код Билеће недавно су откопани остаци цркве из ранохришћанског периода. Археолози сматрају да црква потиче из петог века. Осим темеља у центру богомоље откривена је необично вредна крстионица у облику крста исклесана у камену.
На овом локалитету који се налази између Билеће и Берковића раније су научници пронашли и минђуше и дугмад за које се сматра да потичу из средњег века.
Ово археолошко откриће указује да су на простору данашње билећке општине хришћани живели и имали своје храмове још пре хиљаду и петсто година.
Истраживања у Милавићима трају већ пет година.
„Археолошко налазиште Црквина у Милавићима обухвата некрополу са стећцима и активно православно гробље, а некропола са стећцима друга је по величини у Херцеговини, после Крекова у Невесињу, каже Љиљана Врућинић, археолог Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа РС.
Пронађени су зидови чије контуре нису у потпуности јасне, али је посебну важно било откриће крстобразне крстионице. Прелиминарни закључак је да је то ранохришћански период, сматра Врућинићева.
Проналазак крстионице, изузетно ретког и једног од најлепших налаза који је пронађен на овом простору, па и шире, као наушнице које вероватно означавају припадност слоју елите, али и бројни други покретни артефакти говоре у прилог тези да је археолошко налазиште Милавићи једно од најзначајнијих код нас.
Међународни тим археолога ради на истраживањима у Билећи, која су од међународног значаја јер резултати треба да дају допринос европским открићима о начину живота у средњем веку на овим просторима, изјавила Моника Милосављевић професор Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, преноси Срна.
Истраживања у Билећи су део великог европског пројекта разоткривања тајне стећака, где се све они налазе и шта значе за средњовековно друштво. Тај пројекат у Билећи трајаће наредних пет година, рекла је Милосављевић и додала да су ове године истраживали у околини Билеће на две локације у селу Баљци, где су пробна истраживања почела прошле године, и у селу Милавићи где се већ низ година ископава локалитет Црквине.
Ова археолошка истраживања веома су значајна за културно наслеђе овог краја, имајући у виду и то да Билећа има снажан историјат истраживања на локацијама пре потапања Билећког језера, са низом фантастичних локација попут Паника са познатим мозаицима и показатељима хришћанства, који су међу најранијим на овим просторима.
Међународни тим археолога истраживача у Билећи предводи Саша Чавал из Научно-истраживачког центра Словеначке академије наука и уметности и Археолошког института Универзитета Станфорд у сарадњи са професорима из Београда, Бањалуке и Љубљане.
Пројекат археолошких истраживања у Билећи финансира Европски истраживачки савет, уз подршку општина Билећа и Берковићи.
На налазишту у Милавићима завршена је још једна фаза археолошких ископавања која спроводи међународни тим истраживача.
„Открили смо једну касно античку цркву димензија 8 са 13 метара што је за пети век врло велика грађевина и то у крају за који до сада немамо никаквих извора да је тако нешто велико некад овде постојало. Постоји топоним Црквина и гробље у Милавићима, сви смо мислили да је то средњи век. Сада се показало да је то још неких 700 година старије него што смо мислили“, каже др Чавал и наводи да откривена крстионица из петог века добро очувана и да је одличан пример касно античке архитектуре.
„Људи требају да знају да је овај простор био врло богат и био је изузетан. Стварно можете да будете весели да имате нешто што нико други нема“, каже др Чавал.
Археолог др Љубица Срдић истиче да раде по најсавременијим методама археолошких истраживања у свету, а да је у њихов посао од 2019. године када су започели истраживања до сада било укључено око 30 доктора наука свих струка.
Научници посебно наводе значај истраживања на Баљцима која би требало да дају одговоре на питања о животу у средњем веку на овим просторима.
Поред гробља које је под Унесковом заштитом на Баљцима има више од 100 различитих тумула, има и земљених и камених хумки. Открили смо један средњовековни гроб из 14. века, а пронашли смо и остатке праисторијског гроба са жељезним копљем, две бронзане игле, тако да смо одмах знали да тулум потиче из гвозденог доба, а анализа нам је потврдила да је то из четвртог века пре Христа“, објашњава др Луција Грахек, научница са Научно-истраживачког центра Словеначке академије наука и уметности
Ови историјски остаци значајни су не само за научнике, него и остале људе. Мало ко зна за ова вредна историјска налазишта у околини Билеће. Можда би надлежни могли да направе бар информативну табла да се на Баљцима налази гробље под Унесковом заштитом а у Милавићима црква и крстионица из петог века.