У Херцеговини смо са традицијом раскинули одмах по ослобађању 1945 године.
Пазарни дан четвртком био је петсто година под Турцима, па онда под Аустријом, па за време Краљевине Југославије, па док је трајала италијанска окупација, а онда немачка, да би се првог дана након ослобођења одлучило на највишем месту у општини да се раскине са традицијом и да се окрене нови лист.
Председник општине, тако, одлучи да се најпре промени најтежа и најсудбоноснија ствар за нови поредак – да пазарни дан више не буде четвртком, што нас веже за феудалну и буржоаску традицију, него да буде у петак, и тако би.
На билећку пијацу изађе добошар Мехо, који је имао најјачи глас у читавом крају, и забубња по добошу, што је тада био једини херцеговачки Интернет:
– Ћуј и поћуј народе – загрме кад се окупише људи – дошо абер од народне власти, да ћетвртак није више у ћетвртак, него да је ћетвртак у петак и да се тога свако мора строго придржавати!…“
Момо Капор
