Српској војсци у Великом рату на Солунском фронту из малене Билеће придружило се чак 937 добровољаца, из Требиња је било 1.100 Солунаца, а из Гацка 903, Невесињаца је било више од шест стотина а из Мостара њих 150. Сразмерно броју становника Херцеговина је дала највећи број добровољаца у редовима српске и црногорске војске.
На јесен се обележава сто година од историјског уласка српске војске у војводство Светог Саве. Колико су Херцеговци улили крви у темеље државе коју су им после 70 година отели? Да ли су данашње генерације уопште свесне те огромне жртве? Добровољци из Херцговине исписали су једну од најславнијих страница у богатој ратничкој традицији српскога народа.
Велики рат је био једна од највећих страданија српског народа у његовој историји. Србија је изгубила 62 одсто мушке популације од 18 до 55 година. То je губитак од кога се није опоравила до данашњег дана, а у међуврмену је још неколико пута страдала. Први светски рат био је и сурова позорница у којој је један мали народ показао храброст и јунаштво којим су задивили тадашњу Европу.
Херцеговци могу да буду поносни на своју улогу у ослободилачким ратовима Срба од 1912 до 1918. године.
Сразмерно броју становника Херцеговина је дала највећи број добровољаца у редовима српске и црногорске војске.
После ултиматума из Беча, у Србији је проглашена мобилизација и цела нација је стала на Цер и Колубару да спречи аустро-угарске офанзиве.
И у Херцеговни је обављана мобилизација, али за аустроугарску, окупаторску војску. Српски младици су бјежали у брда, скривали се по шумама, ишли у сусједну Црну Гору, а неки су бродовима одлазили у туђину, само да не облаче швапску униформу и не иду да ратују против браће у Србији. Они који су мобилисани дезертиратили су и прелазили на српску страну.
Разним стазама и богазама успевали су да се докопају Србије, да се као добровољци прикључе српској војсци а после преласка Албаније и Солунског фронта, 1918. године да умарширају у Србију а после и ослобођену Херцеговину. Од 150 хиљада српских војника који су пробили Солунски фронт, више од половине, 76.000 чинили су добровољци.
Удружења ратних добровољаца 1912-18. из Херцеговине сачинило је монографију у којој су поименице набаројана 4.882 добровољца са подручја 12 источнохерцеговачких срезова. Осим тога Херцеговци су на Солунски фронт стизали бродовима из Америке и осталих земаља како би бранили свој завичај и отаџбину.
Српској војсци у Великом рату на Солунском фронту из малене Билеће придружило се чак 937 добровољаца, из Требиња је било 1.100 Солунаца, а из Гацка 903, Невесињаца је било више од шест стотина а из Мостара њих 150.
С обзиром на укупан број становника ових херцеговачких варошица пре сто година ове бројке делују потпуно нестварно. Јер, упркос аустријском терору, претњама смрћу, присилној мобилизацији, Херцеговци су се листом отиснули ка Солунском фронту а одатле право у историју.
Никола Тркља
