Успјешна докторка је херцеговачке горе лист, њен отац Бошко је са Баљака, села поред Билеће. Рођена је у Сарајеву али је у првим данима рата, када је имала 17 година, са родитељима и братом избјегла у Билећу, где је завршила гимназију. Они који знају Дарију из тих дана веле да била најбољи ђак и најљепша гимназијалка.
Већ неколико дана на друштвеним мрежама, посебно на Твитеру, траје мизогини, сексистички линч професорке др Дарије Кисић Тепавчевић, која скоро сваког дана јавности износи информације о кризи са корона вирусом у Србији.
Докторка Кисић, која је епидемиолог, замјеница директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, ванредни професор, аутор више од 100 научних радова… у изливима мржње на друштвеним мрежама своди се на „исфризирану Босанку”, „налицкану”, „дубоког деколтеа” и “естрадног облачења”?!
И док су критике на рачун др Кисић због лапсуса у вези са првим случајем корона вируса у Србији (први март или прва недеља марта) биле разумљиве, серија мизогиних напада изазвала је буру на Твитеру.
Истини за вољу, немали број твитераша је стао у њену одбрану против руље.
Шта смета нападачима на професорку Дарију, нико разуман не може да објасни а вероватно ни њима није јасно.
Они који бране др Кисић цитирају њену биографију у науци и истичу да се ради о класичним мизогиним изливима које ће једног дана моћи да студирају они који се баве родном равноправношћу.
Кад смо већ код њене биографије, др Дарија Кисић Тепавчевић је замјеница директорке Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ и ванредна професорка на Медицинском факултету у Београду, који је завршила 2001. године, гдје је и магистрирала и докторирала.
Објавила је више од стотину научних радова у страним публикацијама. Стручна област јој је епидемиологија. Специјализацију из епидемиологије на Медицинском факултету у Београду уписала је маја 2004, а завршила јуна 2008, са оцјеном одличан.
Успјешна докторка је херцеговачке горе лист, јер је њен отац Бошко из села Баљци код Билеће.
Дарија Кисић рођена је у Сарајеву 1975. године. Дарија је све до почетка рата живјела у насељу Грбавица и похађала сарајевску Трећу гимназију.
У првим данима рата, када је имала непуних 17 година, са родитељима и братом избјегла је у Билећу.
Тамо је завршила гимназију, а они који је знају из гимназијских дана кажу да је била најбољи ђак и најљепша гимназијалка.
Након завршене гимназије сели се с родитељима и братом гдје уписује Медицински факултет и наставља живот.
Често посјећује Херцеговину.
