У Београду је јуче у 80. години живота преминуо пјесник и филозоф Божидар Божо М. Глоговац.
Божо је деценијама друговао са Херцеговцима, а његова разборита ријеч сабирала је земљаке на завичајним окупљањима.
Био је редован гост али и домаћин на свим сијелима Билећана. Увијек је говорио да пола Требињац пола Билећанин, па је „морао“ да другује и са једнима и са другима.
У пјесмама је опјевао Херцеговце и њихове, често скривене, танане али дубоке емоције.
Рођен је 1939. године у Дубровнику, гдје је са родитељима живео две године. По доласку усташа на власт, 1941. године, породица се спашава одласком у Херцеговину.
Дјетињство је провео у селу Моско крај Требиња. Основну школу завршио је у Љубомиру, гимназију у Требињу, а студије филозофије у Београду.
У Београду је живио од шездесетих година 20. вијека.
Радни вијек је провео у НИС Југопетролу, а са шездесет година, инспирисан Дучићевом поезијом, почео је да пише пјесме.
Објавио је 11 књига међу којима и наслове „Рађајте“, „У камену“, „Пасош за небо“, „Глоговчуше“…
У браку са супругом Смиљаном има два сина и кћерку, као и унучад. У Београду је живео од 1961. године.
Поводом смрти херцеговачког пјесника и филозофа Божидара М. Глоговца Удружење Требињаца „Јован Дучић“ уприличиће комеморативни скуп, у четвртак 24. октобра 2019. године, у малој сали Коларчеве задужбине у Београду, са почетком у 10 часова.
На посљедње путовање до вјечне куће у селу Моско код Требиња биће испраћен истог дана у 13 часова испред Градске капеле у Делиградској улици у Београду.
