Потпредседник руске владе Дмитри Рогозин замолио Александра Вучића да помогне у проналежењу гроба његовог прадеде – генерала царске руске војске. Једно од места где се предпоставља да би могао бити сахрањен генерал Миткијевич је и запуштено руско војно гробље у Билећи
Генерал Николај Антонович Миткијевич – Жолток, кренуо је са хиљадама војника и официра царске Русије у топлије словенске крајеве одакле им повратка није било. Николај дошао у Краљевину СХС где је наставио војнички живот са осталим белогардејцима. Преминуо је и сахрањен али његови потомци до дана данашњег не могу да му пронађу гроб.
У акцију потраге за вечним коначиштем генерала Миткијевича, водећег контраобавештајца царске армије, укључио се његов праунук Дмитриј Рогозин, потпредседник владе Русије.
После више безуспешних покушаја Рогозин се огласио преко Твитера и замолио Александра Вучића да помогне у проналажењу гроба његовог прадеде.
Александар Вучић му је одговори следећим речима: Драги пријатељу учинићемо све да помогнемо.
Генералова вечна кућа могла би да буде у Билећи, Горажду или Белој Цркви. Наиме у тим местима је боравио чувени Донски кадетски корпус.
На Новом гробљу у Београду где су сахрањивани високи официри царске армије нема споменика са именом Николаја Антоновича Миткијевича, али постоји могућност да је сахрањен под туђим именом јер је као главни безбедњак бјелогардејаца стално био на мети бољшевичких атентатора.
Података о генералаловом гробу нема у Војном, ни у Архиву Србије као ни у подворју Руске православне цркве у Београду.
Истражујући биографију свог прадеде Дмитриј Рогозин је утврдио да је генерал Николај Миткијевич-Жолток био је заменик начелника штаба Државне страже Русије, која је обављала послове данашњег Министарства унутрашњих послова, Федералне службе заштите и Федералне службе безбедности.
Одан генералу Врангелу и заклетвни коју је дао цару, остао је до последњих битака белогардејаца на Криму. Они су се тек 14. октобра 1920. бродом „Генерал Корнилов“ отиснули ка Цариграду одакле су убрзо продужили за Београд.
Штаб генерала Врангела, званог црни барон, због тамне козачке униформе коју је увек носио, доселио се у Краљевину СХС где су већ стигли кадети руске царске војске. Врангел је веровао да ће створити армију од милионске масе избеглица, којим би командовао официри из Кадетске школе.
Један дио Донског кадетског корпуса (основаног 1883. године) евакуисан је 1920. године у град Измаил на Суецком каналу, гдје ће га Енглези распустити на путу ка Бугарској 1922. године. Његов други дио је евакуисан у Цариград, па потом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Одани војници генерала Петра Врангела, припадници Донског кадетског корпуса, послије кратког боравка у Словенији, обрели су се у Билећи, новембра 1921. године, гдје су распоређени по одлуци тадашњих власти Краљевине СХС
У билећком „лагеру“ у кршевитој херцеговачкој забити кадети су учили по програму царских војних академија, а професори су им били официри највернији заклетви. Они нису желели да оду у богате европске метрополе, као већина емиграната из виших слојева, јер су веровали да ће се вратити у победничком рату. У руски корпус су почели да се пријављују чак и Срби фасцинирани вештинама и културом кадета.
О времену боравка козака са Дона на извору Требишњице данас сведочи запуштено руско гробље у Билећи, на коме почивају и високи царски официри.
Део војничког гробља где су сахрањени официри царске Русије деценијама нико није одржавао. На њихове гробове није имао ко да доноси цвијеће а у време комунистичких власти ту су лежали непријатељи револуције. Споменици су оронули, а један део зарастао у шикару. Само се назире покоји натпис са руским именима и презименима. На њима се не разазнаје да ли је ту и коначиште прадеде заменика руског премијера.
После Билеће козачки корпус се преместио у Горажде. И ту је постојало руско војно гробље које су муслиманске снаге током рата деведесетих година уништиле, тако да је тешко утврдити да ли је ту сахрањен генерал Миткијевич.
Донски кадетски корпус 1933. године је премештен у Белу Цркву где је сахрањено више белогардејских генерала али међу њима нема Рогозиновог прадеде.
Пре доласка кадета у ову банатску вароши 1920. године доселило се више од 2.500 „белих“ Руса. Међу њима су били и кадети који су убрзо наставили школовање и обуку, јер су се доселиле комплетне школске установе: Николајевско кавалеријско училиште из Петербурга, Марински Донској институт из Новочеркастка, Кримски кадетски корпус.
Кад је Кадетски корпус из Сарајева 1929. дошао у Белу Цркву, они су се ујединили у Први Руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. На донедавно запуштеној парцели на белоцркванском гробљу почива 650 Руса, међу којима 19 царских генерала.
Оригиналну документацију и музеј ове заједнице уништили су припадници Црвене армије 1944. године.
Извор: Билећа.рс
