ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ЗАВИЧАЈНОГ КЛУБА

Доста је урађено, чека нас још много посла

Извештај о раду Завичајног клуба Билећана за период 2016-2017 на седници изборне скупштине поднео је председник УО Мијодраг Дунђеровић:

„Поштовани Билећани, пријатељи Билеће, драги земљаци!

Сам наслов овог Извештаја говори о ономе што желимо да кажемо на овој

Изборној Скупштини, са поруком да можемо да буде будемо задовољни оним што је учињено, али да смо свесни да се може и много боље и много више, уз позив на најширу сарадњу свих завичајаца и спремност Удружења да прихвати сваку критику и сваку идеју која би могла да допринесе побољшању и унапређењу квалитета нашег укупног дјеловања.

Ових дана навршавају се пуне четири године рада Завичајног клуба Билећана, од 25. маја 2013. године када су ударени темељи Друштва као добротворне, добровљне, хуманитарне, непрофитне и неполитичке организације, у потпуности окренуте и посвећене своме завичају.

Потврђена је она стара да, што сте дуже и даље од родне груде, постајете све већи Билећанин и Херцеговац.

Али, постоји и поука мудрих Херцеговаца да се човјек никада не може одужити своме завичају, без обзира колико учинио и колико се посветио том узвишеном задатку.

Почели смо, што би се рекло, с улице, из кафане, да би се коначно скрасили у просторијама од тридесетак квадрата у улици Деспота Стефана 15. Полако и уз помоћ наших дародаваца, Клуб је већ поприлично оплемењен, симболима Билеће, грбом и заставом града, компјутерима, као фотографијама Билећана који су оставили надубљи траг у сјећању и научном, културно-историјском насљеђу Билеће и васколико српског рода.

У тој својеврсној галерији легендарних Билећана своје мјесто нашли су Јефто Дедијер, Владимир Гаћиновић, Лука Стијачић – Брада, добитници „Оскара“ Карл Малден (Младен Секуловић) и Душан Вукотић, као и књижевници Момо Капор и Радослав Братић. Очекујемо Ваше предлоге, да се ту нађу и други великани Билеће.

Свакао ће се ту наћи мјеста и за Рајку Билећанку, вајара европског ранга, за чијим подацима трага наш члан, академски сликар Жељко Милинић. За Рајку Мерћеп, из чувене породице Мерћеп, која је рођена у Билећи 1904. године  се мало зна, иако се њена вајарска дјела налазе у великим галеријама у Паризу, Сарајеву и Београду. Милинић такође покушава до дође и до копија фресака манастира Добрићево које се налазе у Сарајеву.

За ове четири године одржали смо четири Сијела која су сваке зиме била све посјећенија, да би се средином  прошлог децембра окупило више од 400 душа, од чега више од половине младих, што је гаранција да ће традиција бити наставлјена.

Простор Дома Војске је већ постао тијесан да прихвати све оне који желе да дођу на дружење. Има приједлога да се тражи нова сала и позивамо све који могу да предложе друго мјесто за Сијело. Другу годину на Сијелу организовали смо томболу која се показала као добар примјер побољшања садржаја окупљања, али и начин да се прошире извори финансирања клуба.

Завршили смо израду  и поставили спомен плоче које ће подсећати на Оснивачку скупштину ФК Херцеговца 1937. године у некадашњој кафани „Вардар“ и на кућу у центру Билеће, дом породице Секуловић, чувајући  успомену на прослављеног глумца Младена Секуловића (Карл Малден), добитника „Оскара“ највећег филмског признања и председника Америчке филмске Академије, који никада није заборавио билећке корјене.

На предлог нашег духовника, оца Рада Зеленовића, Клуб Билећана је одабрао своју славу – Пренос моштију Светог Саве 19. маја, која је недавно обележена други пут. Као и ранијих година, Клуб ће и овог љета додијелити три награде најбољим ученицима Школског центра „Голуб Куреш“. Новац за награде је већ обезбјеђен.

Предлажем да се портрет чувеног професора Голуба Куреша нађе у нашој галерији Билећких великана. Завичајни клуб ради по начелим добрих домаћина, који су бринули о сваком динару сакупљеном од чланарине, донатора и организацијом Сијела. Сваки члан Скупштине може да добије све податке о раду Клуба, као и чињенице о стању рачуна, чиме се стекло поверење чланства. Стање рачуна Клуба је позитивно, након што су подмирене све новчане обавезе. Плаћен је и закуп просторија за ову годину.

Доследно смо се држали одлуке да сви који учествују у програму Сијела и у организацији скупова тај посао обављјају без накнаде, добровољним радом, а наши гости из Билеће били су потпуно збринути и примљени у Београду, како то доликује. Били смо добри домаћини на четири Сијела за око педесетак Билећана који су се у Београду представили на најбољи начин, на чему би им могла да позавиде и професионална културно-умјетничка друштва. У програму су до сада учествовали фолклорна група и оркестар КУД-а „Владимир Гаћиновић“, пјевачка група Завичајног клуба „Освит“, чланови клуба „Влатко Вуковић“, женска пјевачка група „Василисе“ и  друштва „Зора Херцеговине“.

Били смо домаћини и спортких клубова, фудбалера млађих категорија „Херцеговца“ и кошаркаша „Хеа“.

Клуб је већ учествовао у већем броју хуманитарних акција. Од донација и чланарине обезбееђена су, између осталог, средства за подизање Храма на Вучјем долу, прва помоћ поплавама угроженом становништву, за лијечење мале Сандре Сворцан, као и Марка Екмечића. Помогли смо и градњу храма у Пребиловцима и учествовали у организацији „Херцеговачке академије“, помогли подизање споменика борцима за Републику Српску на Баљцима и планинарском друштву „Коритник“, као и нашрм маратоцу Љубу Тркљи.

Углавном су то скромне суме, али је свака помоћ била драгоцјена. Помогли смо, на жалост, прерано преминулој Кристини Батинић. Влада Републике Српске је после завршетка читаве акције прикупљања помоћи недавни поплаваама угроженом становништву, доделила Плакету Завичајном клубу Билећана за укупну хуманитарну актвност.

У сарадњи са Општином Билећа, Клуб је у Београд посредовао у акцијама Туристичке организације Билеће који се сада појављују на свим туристичким манифестацијама у Београду и представљјају културне, привредне и туристичке могућности нашег краја, у оквиру смотре Дани Републике Српске у Србији.

Штанд Билећана  посети је на хиљаде грађана Београда.

Успјели смо да учврстимо и продубимо сарадњу са општинама у којима живе Билећани, као што су Сечањ, Нови Сад, Зрењанин, Панчево, Клек, Суботица, Чачак, Врбас, а успостављена је и добра сарадња са завичајним друштвима Гацка, Требиња, Невесиња, Пребиловаца, Суботице, Фоче, Чајнича и другим.

У просторијама Клуба се прикупљају књиге које ће бити поклоњене библиотеци у Билећи и Школском центру „Голуб Куреш“. И Ви можете да учествујете у тој акцији. Понудили смо свим удружењима и завичајним клубовима у Београду, која немају своје просотрије, да буду наши гости и да у нашој канцеларији одржавају састанке.

Клуб такође охрабрује и помаже истраживаче и научнике који се баве историјом Билеће, тако што би подржали објављивање њихових радова, пре свега оних који би допринијели освјетљавању наше богате прошлости и историјских личности. Посебно би нас интересовали текстови о чуваној бици код Билеће, о којој постоје само штури подаци, као и борцима храбре Билећке бригаде који су дали свој живот у последњем рату. Намеравамо да објавимо и фото-монографију Билеће и тражимо Вашу помоћ на том задатку.

У просторијама у Београду планирамо да организујемо разговоре на различите теме, од културе до историје. Прво књижевно вече у Клубу има је наш писац Шћепан Алексић, а намеравамо да организујемо и изложбе Билећких сликара. Завичајни клуб је актино учествовао у манифестацијама којима је обележено 70. година досељавања Херцеговаца у Банат.

Клуб добро сарађује са фондацијом „Момчило Момо Капор“ и имамо у плану неке програме, као што је, могуће покретање књижевне награде „Радослав Братић“ у Билећи, као и обележавање њјеговог имена и дјела, али о детаљима се мора још разговарати.

У Билећи нас такође чека доста посла, скупа са надлежним општинским органима. За почетак би се требало побринути да се израде бисте и других обележја за Младена Секуловића, Мома Капора, Радослава Братића, а касније и других знаменитих Билећана.

Клуб би морао да се ангажује на акцији, која се већ води у Билећи, на занављањју централног градског храма, цркве Светог Саве, која је добрано урушена. Потребно је да се шире укључимо у „Сусрете Светозар Ћоровић“ и да проширимо сарадњу са „Просвјетом“ у Билећи.

Стара је идеја да се у Билећи организује филмска смотра која би се одржава под насловом „Фестивал Карл Малден.“ И та иницијатива је у почетној фази, али су разговори на ту тему у току.

Коначно смо добили списак свих Билећана и њјихових потомака, захвалјујући Божу Вукоју тако да коначно морамо да средимо ту евиденцију. Владимир Чубрило је успоставио контакт са Билећаним у иностранству тако да смо успели да проширимо круг наших чланова. Захваљујући новинару Николи Тркљи успели смо да на једном професионалном нивоу осмислимо странице фејсбука и сајта Клуба – под насловом „Завичајни клуб Билећана у Србији“ и „Билећани о Билећи“.

Без лажне скромности можемо да кажемо да смо радили по принципу добрих домаћина, који су бринули о сваком динару скуплјеном од чланарине, дародаваца и новца од Сијела. Сваки члн Клуба може да добијете све податке о раду, као и о стању рачуна.

Клуб је уз подршку чланства, Билећана и пријатеља Билеће и урадио много, али смо свесни да се могло и више, да смо се понекад и огрешили, али на путу до нових активности морамо се објединити и радити на добробит нашег краја. Врата Клуба отворена су за сваки предлог и иницијативу.

На крају, али и не на последњем месту, желим да се захвалим нашим досадашњим добротворима – др Миленку Џелетовићу, Рашу Албијанићу, Раду Вујовићу, Представништву Републике Српске у Београду, Ђуру Вујадиновићу, штампаријама „Кешељ“ Драгана Кешеља и „Пекограф“ Борка Петковића, Раду Бјелаковићу, Институту „Михајло Пупин“, као и многим другим дародавцима Клуба.

Захваљујемо такође на помоћи коју нам пружа Јованка Јакшић, као и Дејани Алексић која нас обавештава о акцијама у Билећи преко нашег сајта и фејсбука. Коначно, Управни одбор Клуба предложио је имена за чланове новог Одбора и за један број комисија и радних тијела Скупштине, али постоји спремност свих новопредложених да уступе своје место новим активистима.

Миодраг Дунђеровић, Београд, 27. маја 2017. године