До сада је концесија додијељена за изградњу два парка вјетрењача у општинама Невесиње и Берковићи, укупне инсталисане снаге 96,5 мегавата
У Републици Српској учешће енергије из обновљивих извора енергије у прошлој години било је око 42,9 одсто, а циљ је да се апсолутни износ повећа за шест и достигне 48 одсто, речено је Срни у Министарству индустрије, енергетике и рударства Српске.
У Министарству истичу да се, када је ријеч о енергији вјетра, најперспективније локације у Републици Српској за изградњу паркова вјетрењача налазе на подручју источне Херцеговине, у Невесињу, Берковићима, Гацку и Требињу.
Из Министарства напомињу да се вјетроелектране, као неуправљиви извори, морају градити контролисано, због евентуалних проблема прикључења на мрежу и преузимања електричне енергије, субвенционисања електричне енергије и балансне одговорности.
„Одређено је да ће Република Српска подстицати производњу електричне енергије у вјетроелектранама укупне инсталисане снаге 100 мегавати, односно 200 гигават-часова до 2020. године“, појаснили су у Министарству.
Република Српска одредила је приоритетне паркове који ће се градити до 2020. године и имати прикључак на мрежу, с обзиром на то да се на подручју БиХ може прикључити на електроенергетску мрежу укупно 350 мегавати инсталисане снаге у вјетроелектранама, од чега у Републици Српској укупно 120 мегавати.
„До сада је концесија додијељена за изградњу два парка вјетрењача у општинама Невесиње и Берковићи, укупне инсталисане снаге 96,5 мегавати“, навели су у ресорном министарству.
Концесију за изградњу вјетроелектране Трусина, инсталисане снаге 49,5 мегавати на подручју општине Невесиње добила је компанија „Еол први“ из Невесиња, те се изградња ове вјетроелектране очекује до краја 2017. године.
„Концесионар је за изградњу вјетроелектране већ добио грађевинску и еколошку дозволу и преговара са добављачима опреме. Процијењена укупна вриједност инвестиције износи око 140 милиона КМ“, навели су у ресорном министарству.
Концесију за изградњу вјетроелектране Хргуд, инсталисане снаге 48 мегавати на подручју општине Берковићи, добило је предузеће „Електропривреда Републике Српске“ Требиње, а укупна процјењена вриједност инвестиције је око 126 милиона КМ.
У Министарству кажу да је средства за финансирање пројекта обезбиједила Влада Њемачке, посредством Њемачке банке за обнову и развој, а у току су активности на усаглашавању споразума о кредиту.
Професор на Машинском факултету у Бањалуци Петар Гверо рекао је Срни да су вјетропаркови веома захтјевне инвестиције, како са аспекта технике, као што је избор технологије, одговарајућих приступних путева, тако и са аспекта финансија, које захтијевају обимну припрему.
„Све то треба да прати исходовање концесија и одговарајуће документације. А због специфичности производње, ако узмемо у обзир да је вјетар стохастички извор енергије, мора се обезбиједити одговарајућа преносна инфраструктура, која такав извор интегрише у комплетан систем електропривреде“, навео је Гверо.
СРНА
